Jedna za drugom
samo tiho padajte
nedajte da niko cuje vas
prasak u mrkloj noci...
Niz moje lice polako krenite
kvasite suvog obraza kozu
poput bujice poslije kise
pretvarajte se u potok mali
i na usne moje gorko dodjite...
Obrisat cu vas jezikom toplim
da niko ne vidi,
oci malo otvoriti,
dlanovima ukloniti,
dignuti glavu
i bol svoj skriti...
Tecite ...
jer vi cutite
na oci izlazite i nista ne pitate
iznesite svu bol ove duse
vi suze moje vrele,
tecite i recite
volim je
i toliko sam
tuzan bez nje...
