Oprosti...

Kada moj glas ne budes vise cula,

kada nebo sunca izgubi svoju dugu

i kada jesen samoce pokuca na tvoju kapiju,

ne,nemoj plakati,

nemoj kleti,

svijecu koja plamti i nju ugasi,

jer ja ti ljubavi moja vise se necu vratiti...

Neka ostane trag tisine za mnom

koja se cuti na spomen imena moga,

i neka duga kosa necija

bude muk na tvojim usnama,

san koji je otisao negdje

u jutarnjoj izmaglici medju borovima...

Kofere bola ja cu spakovati za oboje,

u njima nase snove izgubljene

i ponijeti putem svog beskraja...

Tebi ostavljam samo srecu

da te prati kroz zivot cijeli

u necijem narucju,

neka te zna voljeti,

neka te zna grliti,

neka zna uz tebe sanjati,

neka ti bude neko za kim ces umirati...

Ne,nemoj plakati milo moje

kada sa tvojih vrata odem,

i oprosti sto sam tvoje srce uzeo

u njega nemire ljubavi posadio...

oprosti jer sam znao da kada se voli

onda se voli do vjecnosti...

oprosti za suzu,

oprosti za bol,

oprosti sto pozeljeh samo svojom te zvati...

oprosti sto te volim...