Moja utjeha je zaspala
u kosi jedne zene
zaplela se u vlasi njene
i samo njena ruka
kad je pomiluje
donosi te blazene smiraje...
Moja utjeha spava
u njenim krupnim ocima
pogled njen vatru stvara
a u isti mah
vodi putem mojih snova...
Moja utjeha je na njenim usnama
koje mogu da lijece
moju umornu dusu
od skitanja
i cuvaju od oluje beskraja...
Moja utjeha je u zeni toj
nekoj silueti dalekoj
u prici koja nema kraja
moja utjeha...
sniva na grudima njenim
dok je dlanovima svojim miluje
cuva u skrinjici tajni
neda nikome
i tiho sapuce
nebrini Andjele
ove moje ruke te vole
i samo za
tebe
su ove suze moje...
