Znam moras poci...
Bosa ti noga prepuna trnja,
ali...
znam moras poci...
Ipak,
ostavi miris na vratima,
sjenku u kutu iza paravana
poneku vlas kose bujne na jastuku,
znam moras poci...
a sve drhti...
ostani...
Ne...
nemoj vrata skroz zatvoriti,
ostavi da te mogu gledati
dok sjena ti odlazi,
i nemoj se okrenuti
jer...
znam moras poci...
A ja...
opet cu doci u svoj tihi dom
u kutu traziti te sjenom,
na vratima miris vracati,
po jastuku kosu traziti,
znam moras poci...
ali...
nemoj...
ostani...
