Svako ima svoj svijet
a ja zakljucah nas dvoje u nasem,
jer ljudi su stetocine
i paraziti
svakome sve pokvare,
ali meni...
samo jedno nesmiju dirati
moje snove...
u njima sam ja pored tebe,
volimo se
i dovoljni smo sami sebi
nas dvoje...
Svi sanjaju kule i gradove
hareme i seike bogate,
zene koje se u tren nude,
a ja ne zelim to sve
ipak...
samo siromasan bi bio,
ali neka sam pored tebe
i neka si uz mene,
i neka svi teku
ja bi ljubav
na klupi sa tobom uz rijeku...
Tako ti sanjam
i zivotu se otimam,
on me gazi,
tuce,
udara
a ja stojim kao kakva hridina
jedina na obali mora,
koja ceka da kaze
"polomite sve
samo jedno mi ne dirajte...
srce...
ono jos uvijek vjeruje
da ljubavi vjecne postoje,
takvo ce i da umre"...
