Poslednji...

Ti nisi daleko

tek dva pedlja od usana koje svako jutro prstom dodirnem,

jer na njima spavas...

I znam da postojis

i bojim se sto postojis,

jer da ne postojis ja ne bih imao koga voljeti,

ne bih ima za kim ceznuti,

ne bih imao zasto suzu pustiti,

volim sto postojis

i mrzim to sto krades sebe od mene,

mrzim dane i godine u kojima te nemam,

a nemam te vjecnost cijelu...

Ti znam da postojis od mene daleko

ali pozovi me da ti budem blizu,

i doci cu tebi kao poslednji,

kada potrosis usne od ljubljenja,

ishabas tabane od lutanja,

toplinu izgubis u rukama,

sjaj u ocima,

doci cu tada...doci kao poslednji,

jer meni nista ne znaci da ti budem prvi...

Zelim ti doci kao poslednji,

kao feniks mrtve ljubavi,

kao nada novog zivota u ocima,

nemoj se ljutiti sto cu doci tako kasno 

u sam sumraka zelja i uzdaha,

jer nisi me zvala prije

i jedino sto ostaje da ti dodjem poslednji... 

Zagrli me...

Znas...
nije vrijeme da budemo stari
biti ce dana kada bude moralo biti tako.
U tim danima kada svaka kost bude boljela,
kada nam budu smetali klinci koji sutaju loptu,
kada budemo kofere pripremali za put u jednom pravcu,
ali nije to ovo vrijeme,
ali nije to sada.
Danas i jos mnogo narednih godina dusa zeli voljeti,
tijelo drhtati,
usne ljubiti,
ruka ruku milovati,
strast osjetiti,
jedno drugom ocima ploviti,
sada je vrijeme za to...

Zato...
nemoj nas voljeti kada ostarimo,
voli nas sada dok jos nebo je nase.
Jer ako ostarimo gladni jedno drugog
u starosti mozemo samo bolovati
sto nismo voljeli kada je trebalo,
sto nismo rekli svaku suzu koju smo skrivali,
sto nismo se smijali svaki dan kada smo to mogli...

Ljubavi...
ja nisam od onih koji zele patiti u starosti
zato sto nisam rekao velike rijeci kada je trebalo,
zato sto sam bio kukavica od muska,
zato sto nisam volio do kraja kada je trebalo,
ne ja nisam takav,
zato volim,ljubim 
i ne stidim se reci sve te rijeci kojima se pise ljubav...

Mila...
zagrli me...