Dosle su vrane da pitaju
zasto srce ostavih na pruzi toj
koja vodi do tebe,
a ja cutim
sa suzom se borim
zar da priznam
samog sebe izdam
glas pustim i izustim
kako sam samo tvoj...
Dosli su ti dani
kada ulicni sviraci
dok prolazim
sa pjesmom utihnu
pogled dignu
isprate skitnicu bez doma
koji luta bez cilja
sa jednom zenom koju cuva u ocima...
Doslo je vrijeme mila
da kazem ono sto dusa skriva
ti si moja prva i poslednja
ljubav nebom zabranjena
zena jorgovanom mirisna
tuga i sreca suzom ispisana...
