Obican sam...

Ne ja nisam kao netko drugi

necu to nikada ni biti,

jednostavan,

i nisam slican,

obican sam...a to boli...

Imam oko 350 kila,

glava mi celava,

rastiman sam kao gitara,

i uzgred imam 88 godina,

ipak sve u svemu za otpada sam

za nekog starog gvozdja,

obican sam...a to boli...

I ne ja ti neznam musko biti,

a ipak nikoga se ne bojim,

i ja te neznam zavesti,

ja bih da me volis

da obican sam...a tako ne obican...

i znam da to boli...

mozes li me promijeniti?

Ako Ti kazem volim te

ako ti kazem zelim te,

ako ti kazem ostajem,

mozes li reci "idi"...

na tu rijec ja cu otici...

dali ces plakati?

dali cu plakati?

to znamo samo ja i Ti...

obican sam...vjeruj to boli,

kada se gleda u oci

i kaze

"ljubavi...ovo srce te voli"...

Kada bih imao...

Kada bih imao jednu kolibu malu,

i u njoj jedan tepih topli,

jedan kamin

i koju grancicu u njemu,

meni bi bilo dovoljno...

Nije vazno kako se zove grad i ulica,

ne marim dali je to uvala

ili planina,

jeli to na pocetku

ili kraju svijeta,

to nije bitno...osim samo jedno,

da je tu uz mene zena,

da si tu uz mene...

Ti voljena...

Da...

to bi mi bilo dosta

sve ostalo je nista,

sve ostalo neka drugi imaju,

neka uzivaju,

za mene neka ostave mrvicu malu,

kolibu...

tepih...

kamin...

biti ce dovoljno...

mozda i previse,

da biti ce da je previse,

ma neka sve nose,

ja zelim samo Tebe...