Vjetar zivota ore brazde
po umornom licu tuge,
ali ja te cuvam pod kozom
grijem...
nedam nikom....
Sunce izlazi
najavljuje kraj mojim nocnim bitkama
branio sam te kroz snove
a jutrom me zuljas u ocima...
I pitam te
kakve to nokte imas
da ovo srce malo grebes...
Molim te
budi njezna mila moja
jer ja ti vec dugo nikoga nemam
i nisam navikao
biti voljen....
Vjetar sam izgubio,
san je jutrom nestao,
Ti ko po navici dolazis i odlazis
ali veceras po prvi put kazem ostani
ostani zbog suza
mene i tebe dva baksuza
koji se vole od rodjenja
a moraju da sute do umiranja...
