Veceras nisam vidio tvoje oci
sa tisinom na usnama
i pogledom nadanja,
zatvaram polje snova
polako u postelju od trnja
valja poci...
Veceras te nisam ljubio,
stisnuh srce da ne zaplace,
grudi postase male
za jauk koji se ote...
toliko mi sve tvoje nedostaje,
toliko sam te veceras pozelio...
Veceras te necu sanjati,
sta vrijedi san u kojem te nema,
ostajem budan do jutra
trazeci te kroz prozor medju zvijedama,
za miran san...
znas li...
trebas mi Ti...
Veceras zelim da cutim,
jos jednom sonatom ljubavi te okitim,
i umrem...
tiho bez sna...
za Tobom...
