Vec dugo

usne su mi ne ljubljene

ove crne kose,

ne milovane...

Vec dugo

tijelo mi ne drhti

ove ruke njezne

ne grle...

Vec dugo

u hladnu postelju lijezem

usamljen sa suzom

kao u grob polazim...

Odvec dugo

mi se place

a suze u meni stoje

nemogu da krenu

jer bi se

pretvorile u rijeku...

Da,

odvec neznam ni kakve ce biti

suze srece ili tuge

zato ih drzim

neka u meni stoje

samo jedan odgovor

sebi nemogu dati

sta da radim...

kad mi se place...