Zudnja...

Promrzlo ptice malo

u snijegu ostavljeno,

zudi jadno za rukom toplom...

Srna ranjena od lovca pobjegla

u brlog se svoj skupila,

zudi jadna da je previje neko...

Ruza slomljena,

nehatom necijim oborena,

zudi jadna da je digne neko

k suncu latice mirisne podigne...

Sirotan mali sto ulicom prosi

bez majke i bez oca,

tuga mu jedina drugarica,

zudi jadan da ima topli dom...

Malo je rijeci za opisati

koliko ovo srce moje malo

zeli da ga volis ti,

koliko zeli samo tvoje biti,

koliko zeli da ga uzmes

da ga cuvas i nikome nedas...