Odvedi nas...

Skupljam tisinu jos malo i biti cu silno bogat,

jedan medju prvima,

i slutim veliku stetu jer nju niko ne kupuje,

ostaje da se razbacujem sa njom,

ostaje da sam uzivam u beskrajnom carstvu tisine...

A sutra je novi dan 

i sva moja nada da to bi ruzan san pade u vodu,

opet cu razliti dusu po cesti

sa ceznjom koja boli,

stisnut cu zube i reci nije mi nista

dok istina ujeda za srce

dva pala andjela u carstvu samoce

to smo ti i ja...

Odvedi nas odavdje

ja sam se zapetljao u sopstvene zile,

i kao zedan grm cekam te u idili beskonacne tisine,

mozda navratis i pokom suzom ovlazis listove svele...