Dali sam netko
kome oci potanjaju u maglu,
dok u svakom snu trazim utjehu
grleci sjenu,
kao tebe...kao zenu?
Ko sam ja glogom cemera obrastao
na mecavu i divljinu navikao,
da bi me ti njeznim rukama budila?
I gazec' nasumice zivot
ti mi se ote kao sudba
koja steze grudi do bola,
prkosis mome izgubljenom pogledu
pretvarajuci ga u suncanu zoru,
i pitam se...
dali sam netko ko te samo sanja,
ili si stvarna...
moja zena voljena?
Nema komentara:
Objavi komentar