četvrtak, 1. travnja 2010.

Stablo...

Kao stablo koje vjekovima hudi
oborenih grana prema svome tlu
na koje niti ptice vesele ne slijecu
bez lisca,
bez vjetra,
bez kise,
tako moja dusa polako vene...

Potrgano lisce razneseno na sve strane
ohole strane stope gaze,
u kaljuzi zaboravljeno lezi,
a moje stablo nema volje ponovno listati,
nanovo beharom se okititi,
zamirisati,
procvjetati...

Gle i nadomak tog stabla
jedan prekrasan jorgovan iznikao,
pod njegove ogoljele grane se zavukao
njegovu krosnju zeli da mirisom omami,
ali zalud...
moje stablo i dalje hudi
u nekom svom svijetu zivi
masta o nekom proplanku na dalekoj planini
tamo bi zeljelo da se odseli
i svoj predivan cvijet na granama pusti...

Broj komentara: 12:

  1. Anđele moj, volim te !

    OdgovoriIzbriši
  2. "Tajna u glavi osobe."
    P.S znam da je odgovor točan a vi ste svi pomanitali,jete li sad sretni,bar vi !

    OdgovoriIzbriši
  3. Secret love !
    Tajna ljubavi!

    OdgovoriIzbriši
  4. Mare,ja zasigurno nisam Tomica i mislim da pogresnoj osobi poklanjas ove rijeci...ali evo tu su pa ako Tomica cita ovaj blog neka zna koliko ga volis...

    OdgovoriIzbriši
  5. Ovo nema smisla,sta to jos krijes Andjeo a neces da objavis? Nisam htela se javljati jer uzivam u tvojim pesmama,ali ovo je bre mnogo!!! Citaj Mare i pokusaj razumeti Andjeo je srce zatvorio (ja tako mislim)!!!

    OdgovoriIzbriši
  6. NIJE MI JASNO ZASTO NEKE KOMENTARE OBJAVLJUJES ALI... NEKA

    OdgovoriIzbriši
  7. Mnogo toga ne objavim,neka mi oproste,ali neke zelim podijeliti sa svima,zelim odgovoriti jer ponekada ljudi nadju nesto slicno u meni sa onima koje vole...Moja ljubav boli...

    OdgovoriIzbriši

Pretraga