Ti snjezna mecavo moja
zasto mi korak umoran pratis,
pogledaj malo iza sebe
od svakog doma mog
ti napravila si zgarista...
Gdje da bjezim od tebe vise
medju gomilom lica me nadjes
zasto bas mene proganjas,
a toliko dusa imas koje cekaju
da budu zameteni
tvojim plastom bijelim,
i surovu planinu sam nasao
tu na obroncima beskraja,
kako si samo mogla i tu me naci...
A znas skoro sam te bio zavarao,
da me vise nikada ne nadjes,
potajno daleko negdje svoj dom
sam gradio,
jedini koji sam zelio,
jedini koji sam sanjao,
jedini koji sam dusom svom volio,
ali i tu si me nasla
dusu si pogazila moju...
Sad mecavo snjezna na koljena padam
mac svoj spustam...umoran sam...
bitke sa tobom nisam dobio,
rat sam izgubio...
uzela si je...
jedinu za koju sam se borio...
Nema komentara:
Objavi komentar