Izgubljena vjecnost...

Ostalo je ono juce

kao nakvasena hartija,

kao napupalo nebo mirisnih zumbula,

ostalo je juce koje mirise na sutra...

Negdje otrgnutu od zaborava 

sacuvao sam te,

pocijepanih dlanova od molitve,

iscupanu od navike,

sacuvao sam tebe u sebi

onu koja zna voljeti...

Znaj da jos treperis zivotom

u pokosenom polju makova,

i mirises na izgubljenu vjecnost...

Poslednja kafa u dvoje...

Poslednja kafa za nas dvoje

i neka te ne brine sto dusa nista ne ocekuje,

u grlu zima stegla rijeci,

u oku pustinja suha,

dok pravim se nije mi nista

a svasta mi je...

Nasa poslednja kafa u dvoje

i neka usne ostanu nijeme

sve ce biti kao nekada samo uz sutnju sada,

a sutra kada budu pitali gdje smo nestali

recimo niko nije kriv

mi smo trajali dok suze nismo potrosili...

Poslednja kafa nas dvoje

u oku suze blistaju,

poslednja kafa koju dirnuti necu

jer mene vino podsjeca na srecu...