Nisu me pitali
kakav bi zivot to da zivim,
sinom su me zvali
onakvim...po zelji njihovim...
I nisu me vodili
rekose svako ide svojoj zvijezdi,
a ja bespuca gazio
milion puta pao i ustao,
ali rane moje
nisu zeljeli da lijece...
A onda si dosla ti
moj san ne odsanjani,
moj cvijet ledom okovani,
moj zivot ne prozivljeni...
Ahh,
znas li koliko me bolis
dok me toplom ljubavi pokrivas,
i da imam krila
letio bih tamo gdje ti kosa spava,
ahh...i volio bih te
pa neka poslednja zelja bude
ove duse koja zivi samo za tebe...
Nema komentara:
Objavi komentar