Cutim...

Cutim u sebi tisinu

od neba vecu,

zaustavim suzu

koju bi rado pustio,

i plakao...

samo plakao...

jucer...

sutra...

zauvijek...

I neka me nezali nitko

sto ne cujem ptice poj

sum krosnje koja zove,

behar koji pupa

proljece koje se sprema,

jer u srcu vlada zima...

na obrazu biserna ledenica

neka ostane

za Mene...

za Tebe...

za Oboje...

Tako je kad se voli do smrti...

onda se cuti,

polako umire

da nas drugi ne vide...

sami Ja i Ti

placemo oboje

u svojoj samoci...