Precutah svima svoj san u mislima,
neke izgubljene predjele u tisini budjenja,
biserne kapljice nevine rose,
tihi sapat bosih nogu jutarnje setnje...
precutah...slagah...
Cutao sam vijekovima svoju zaspalu zelju
skrivah pogled sanjara u mnostvu nicega,
pretvarah lice svoje u ono kako drugi zele
i precutah gdje snivaju moje oci snene...
Drum za drumom i ruka za rukom izgubih se
u beznadju svoje nikom ne svacene potrage,
gdje to moje srce hodi,
za cime to bjesomucno kuca...
precutah...slagah...
Cutah...istinu...
da miris jorgovana u mojoj dusi spava,
jutra sretna u dvoje bez ikoga,
precutah...zanijemih...
zasto srce boli...
sta to ono voli...
ne rekoh...
to si samo ti znala citati...
nekada...
Na ove zadnje pesme ostala sam bez reci!!!Inspiraciju neznam gde nalazis i pomislim da krades tudje stihove,trazim slicnost u njima sa mnogim koje sam citala,ali ovo ne pripada nikome,samo tebi!Izvini ako cu grubo reci,ali primi kao kompliment,strasno razbacano,neuredno,cak sa veoma mnogo gramatickih gresaka,ipak zastrasujuce odlicno!To nisam prepoznala nigde i ocito je nemas kraja.Svaki dan svratim da vidim nesto novo,i svaki dan me iznenadis,jer ides u dubine na kojima se covek zamisli pa citam vise puta tu pesmu,do onih koje su toliko citljive da dete ih moze razumeti.U svakom slucaju divim ti se jer ja ako napisem jednu u 15 dana gledam da je svaka rec na svome mestu,i treba mi momenat upravo taj koji me tera napisati neki stih.Bez reci sam na sve ovo sto citam zadnjih dana,komplimenti i nemoj nikada prestati!
OdgovoriIzbriši