Gledam te kroz veo

dali to suze krijes mila moja

dok koracas u haljini bijeloj

tamo nekom ko nije sudba tvoja...

Obori glavu molim te ljubavi

stegni srce da ne prepukne

ja cu uzeti sve nase boli

samo neka su tvoje oci sretne...

Pusti samo krisom da te gledam

samo zelim da jos malo sanjam

tih par koraka dok si jos nicija

neka to bude poslednja zelja moja

izdrzi,

u sebi placi,

jer kad mu das ruku svoju

tada ces ubiti i pjesmu moju...

Izdaju nemogu podnijeti

svoju ljubav nemogu ubiti

mogu samo isceznuti

i nikada se vise ne vratiti

to je moja zla kob

tebe voljeti

a nemati...

Zato oprosti mi u ovom casu

sto sam nepozvan dosao

sto tvojoj dusi nemir donosim

i sto ti srce na pola dijelim

zelio sam samo da te vidim

pa cu put svoje samoce krenuti...

Vidim i da te vec pitaju

ciji je ono gost sto stoji kao neki Andjeo

zar je svoju Vilu ovdje izgubio

samo ti ces znati istinu

i tad precuti me moj nespokoju

usne samo navlazi suzom svojom

i tiho prozbori

"jedan stranac koji je vjerovatno

nekog ludo volio"...

I ne ,ne okreci se tad za mnom

neka me odnese ova voda sto nadolazi

njeni vali neka me ponesu ka dnu

i sama znas da ova ribica

jednom je dosla do plitkih obala

pustila se kao da ne haje

za sigurnost svoju

bila tu na dlanu tvom

i cekala da krenes sa njom

tamo u one vode gdje ti srce spava

ali sada usamljena se vraca

toj tmini na dnu

domu svom...